Recesija u najavi: Rast cena nafte i gasa i rizik od stagflacije

Eskalacija rata između Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i Irana ulazi u fazu koja direktno pogađa globalnu energetsku infrastrukturu, sa merljivim posledicama po tržišta i finansijske tokove.

Posle serije udara na ključne objekte u Kataru, Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Kuvajtu, cene nafte i gasa naglo su porasle, što ukazuje na dublji poremećaj u lancima snabdevanja.

Cena nafte Brent dostigla je oko 119 dolara po barelu, dok su evropski fjučersi na gas skočili i do 35 odsto, značajno iznad nivoa pre izbijanja sukoba. Ključni okidač bila su oštećenja kompleksa Ras Laffan u Kataru, najvećeg svetskog postrojenja za tečni prirodni gas. Time je otvoren rizik dugotrajnog poremećaja globalne LNG ponude. Istovremeno, napadi na izvozne pravce Saudijske Arabije na Crvenom moru, u uslovima ograničenog prolaza kroz Ormuški moreuz, dodatno komplikuju logistiku isporuka.

Za razliku od ranijih kriza, meta više nisu samo transportni pravci već i proizvodni kapaciteti. To menja očekivanja tržišta. Umesto kratkoročnog cenovnog šoka, sve je izraženiji scenario dugotrajnog rasta cena energenata, jer obnova oštećene infrastrukture zahteva vreme i stabilne bezbednosne uslove koji trenutno ne postoje.

Reakcija finansijskih tržišta prati ovaj trend. Evropski indeksi, prenosi Bloomberg, pali su oko dva odsto, dok je azijsko tržište zabeležilo pad od gotovo 3 odsto, predvođeno padom Nikkei 225. Istovremeno, rast prinosa na državne obveznice signalizira povećanje troškova zaduživanja i rast inflatornih očekivanja pod uticajem skuplje energije.

Monetarne institucije suočene su sa ograničenim izborom. Evropska centralna banka i Banka Engleske, kako javljaju poslovni portali, nalaze se između potrebe da obuzdaju inflaciju i rizika da dodatno uspore ekonomski rast. Tržišta sada očekuju najmanje dva povećanja kamatnih stopa u evrozoni tokom godine, što predstavlja zaokret u odnosu na ranije procene o mogućem popuštanju monetarne politike.

Federalne rezerve SAD zadržavaju kamatne stope, ali uz naglašen oprez, dok Banka Japana ostaje pri niskim stopama, uz potencijalne intervencije zbog pritiska na jen. Jačanje dolara dodatno otežava finansijske uslove na globalnom nivou.

Centralni rizik koji se sada formira jeste stagflacija. Kombinacija sporijeg rasta i visoke inflacije postaje realna opcija kako se sukob prenosi sa vojnog na ekonomski teren. Napadi na energetsku infrastrukturu menjaju prirodu krize i čine je sistemskom, sa posledicama koje prevazilaze region Bliskog istoka.

Dalji razvoj situacije zavisiće pre svega od obima i trajanja oštećenja proizvodnih kapaciteta. Upravo taj faktor postaje ključna varijabla za kretanje cena energenata i stabilnost globalne ekonomije u narednom periodu.